zidovi..

Bio sam tada sasvim mali, kada je Nemacka bila podeljena zemlja a SFRJ bila vodeca sila na balkanu i cenjena od istoka do zapada.
Slabljenjem varsavskog pakta osecala se velika promena kroz tadasnji svet, u Cehoslovackoj, Madjarskoj, Rumuniji, pocela je bezanija u Ambasade. Pozitivni naboj i saosecanje bogatih prema zatvorenim ljudima u Istocnom bloku pretvorio se pokret koji rusi ustogljene birokrate kao cunami pred sobom.

Pre 20 godina, na jucerasnji dan, jedan narod je prekrio, prvi put u svojoj istoriji, na pozitivan nacin mapu sveta. Hiljade uplakanih nemaca je grlilo ljude oko sebe. Atmosferu je, mozda, najbolje docarala grupa Scorpions sa pesmom wind of change, pogodivsi samu nit sustine tog dogadjaja.

Zamisljam, kako smo i mi mogli, da sacuvamo onu staru damu, na krilima 6 baklji da se usetamo u evropu, da bijelodugmizujemo muziku u svetu. Ali kao i Zid, iluzije padaju- jel stara dama bila iluzija ili smo napravili zidove da ih neke druge generacije ruse?

Posle svih bolnih iskustava koje imamo, trauma koje smo preziveli, razmisljam naglas, da li shvatamo da je car Lazar poginuo za Carsko nebesko i Nebesku Srbiju, a ne za kosovo. Jednostavno, nije nam sudjeno da bude nase u rukama, ali ga svako nosi duboko u sebi, u dusama nasim- a odatle ga niko ne krade osim ako ne izgubimo dusu. Mozda bismo i shvatili velicinu nase duse srpske i nasih predaka koji u vihoru rata nezaustavljivo ruse sve od soluna do srbije, a u miru prave prepreke i zidove da bi ih potom u ratu i rusili.

Najzad, Imamo vec jedan zid samo sto nije pao, tacnije, i mi mozemo da srusimo nekoliko tih zidova- Sandzak, Madjari, Partizani, cetnici itd.
Ali najveci uspeh srbije bilo bi, kada bismo srusili zid izmedju nas i prekodrinskih srba, uz trube i veselje, ujedinili se sa Nasima, koji iskreno, vape za Srbijom- miroljubivo, cestito, sa postovanjem svih ostalih naroda..
to bi bio dogadjaj velicine pada zida u berlinu
a vreme je da pocnemo da razbijamo stege i zidove
i da naucimo da zivimo u miru, u ovom sve ludjem svetu..